Ти

Ноћас сам те срела по први пут у сну.
Био си на улици и клечао једним коленом у барици.
Јаких, препланулих плећа,
у светлоплавој и гарежом замазаној мајици.

Она је стајала на сувом и куцкала
лакираним, јаркоцрвеним дугим ноктом
тајну поруку неком типу, о коме ти појма немаш.
А ти си брижан, не слутећи њену подлост,
француским кључем поправљао „Прдавац“.

Отворила сам прозор, па лактом "малерозно" гурнула саксију са цвећем црвеним.
Сећам се, два сам се пута у кревету окретала,
Прво на леву, па на десну страну док је саксија ка плочнику одлетала.
А кад је о плочник треснула, у парампарчад се раскомадала
а земља је у наоколо само прштала.

Ти си се окренуо, у прозору угледао ме, а ја шаљиво погледала те.
И још приметих како један откинут цвет крај твог колена паде.
Није те омела моја шепртљаста несмотреност.
Спустио си француски кључ. Обрисао умашћене руке у мајицу
Нежно си цвет закачио за уво и прстима прошао кроз густу таласасту црну косу.

Мени се од те слике и друга саксија по плочнику расу.
Насмешио се и намигнуо шеретски и опет сагао да дохватиш кључ француски.
"Прдавцу" се опет окренуо и наставио даље око њега да прчкаш.
И ја сам се осмехнула теби, само то ниси могао видети.
Ево, још увек ми на лицу тај осмех титра и лебди.

Тргнута из сна сад босонога на ладном паркету бдим крај прозора
да се опет појавиш на "Прдавцу".
И док чекам ждерем чоколаду од 500 грама с лешницима, (на коју сам тотално алергична) и
нехајем због бубуљица и акница које ће сигурно доћи.
 

([^_^]) Olivera Katarina - Moje srce probudi
([^_^]) Γιάννης Πάριος - Θα είμαι πάντοτε εδώ
([^_^]) Βίκυ Μοσχολιού - δεν ξέρω πόσο σ' αγαπώ