У цик зоре, страшне море

Бабарога иштрикана фантомка зла на врата дечијег мира опет се појавила. Чизмом је врата развалила и са пушком на готовс у мецину собу је банула. Из два демонска ока, преко нишана, мржња је планула и безбрижан сан Меди разбила. Заследила је тортура мучког мучења. Немоћном плишаном Меди је рука намерно завртана. Од наношеног бола немушто је Меца завриштала. Да призна, да призна, да призна, иштала је Бабарога, ал' шта ?! кад свако дете у дубини душе осећа да је плишан Меда само играчка безазлена. Бабарога та иштрикана зла фантомка пре него је из ове страшне песме у неповрат ишчезла, о плишаног Меду је чизме брисала. Пу... пу... пу!