У диму илузија

Мајмун Ђока, готиван до бола
остао без инспирације како да збари неку сојку.
Баш у то време када је пресахло стварање,
он седи код „Белог багрема“ са ортаком-ортаком.

И уз пивџу паламуде како Ђока да смува Анђу.
Ређају се страствене и маштовите тактичке креације.
Разматрају се разне шеме и комбинације.
А све озбиљно, и без зајебанције,
уз нову туру пивуљаге.

Ал опет, све се свело само на идеје килаве у спиду и
оригиналности, без имало финоће.
Просто из њих се не назире ни оно што се у почетку хтело.
Па морају да буду одбачене због баналности и јефтиноће.

На крају резигнирано се констатује,
да нема тај блеф што би капије од тврђаве
сојке Анђе отворио.

И док нову туру поручују, схвате
колико је бедасто што се толико замлаћују
око уображене соће Анђе.