Ватромет

Кад помислим, још јуче сам Дунавом пливао.
А данас? Плутам потрбушке по површини.
И моја пратња је у мутној дубини:
Кечига, смуђ и сомови.

И док цурим по речној средини
Обалом се већ ниже ожалошћен сближњи свет-
Са цилиндром у рукама и сав уфракован у црнини.

Погнутих глава, пратња у мучној тишини,
грцала је по такту палице
немоћног незналице.

У летњем дану под небом плавим без облачка
уз плех музику и уз ватромет
пратио ме упарађен фини свет.