Веверица

Пожелex јуче да се направим „ћорав и луд“ пред случајним сусретом са веверицом одиграном на уском путићу у оближњем парку. Храбра веверица сишла на путић да потражи храну и не помишља да бежи, него ме држи на оку док грицка опало семење. Тачно је проценила тромавка што јој прилази да за њу никакву опасност не представља. Из искуства зна да је од таквих много бржа. А мени је опет мило што она ту предност има па смем до миле воље да је посматрам. Како само хитро зграби семенку. Усправља се на задње ногице и док обема „рукицама“ држи плод и грицка га, гледа ме право у очи тим малим светлуцавим драгуљима у којима нема страха.