Змај од ноћаја

Већ неко време избегавам превише прометна и бучна места. Намерно бирам ове сеновите тихе и уснуле уличице, збијених зграда са чијих фасада отпада малтер и тешко може да се одгонетне јесу ли икада биле неком другом бојом, осим сиве, офарбане. Само ту осетим како време стоји и одолева животу савремене садашњости. Тај мир који је супротност узврвелог и помахниталог времена које само јури кроз ионако кратак људски живот и себично отима и меље му спокој. Ту, кроз нахерене и шкрипаве капије без дозволе смеш да провириш или закорачиш у оазу приватности. Волим те улице излизаних тротоара којима генерацијама ходе људи који овде живе. Ту где одазов на "Добар дан" није заборављен обичај из давно нестале епохе. Оног времена када је човек знао финим манирима да се опходи према човеку, а не да у ћутњи крај њега пролази. Овде се и данас намести спонтани разговор са суседом или случајним познаником и по која реч размени на тему свакидашњице. Волим да застанем испод неког отвореног прозора, да одслушам музику, иза дебелих зидова, коју неко на клавиру или виолини или неком другом инструменту увежбава. Волим да одгонетам подневне ручкове, који тек треба да стигне а увелико се спрема нечијим умешним рукама, по лепези многобројног испреплетеног мириса разноразних зачина и других састојака што се улицом шири и голица ми ноздрве и буде ми апетит. Волим кад из дворишта на улицу допире раздрагани смех деце. Жучна расправа одраслих који се шири улицом којом пролазим, покоју прекорну реч мајке или баке упућену несташном детету.

([^_^]) Bajaga i Instruktori - Zmaj od nocaja